<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	>
<channel>
	<title>Comments on: Православието, Истокот и Западот (збунета перспектива) I</title>
	<atom:link href="http://digitalareopagus.wordpress.com/2008/04/04/%d0%9f%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%be%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%b8%d0%b5%d1%82%d0%be-%d0%98%d1%81%d1%82%d0%be%d0%ba%d0%be%d1%82-%d0%b8-%d0%97%d0%b0%d0%bf%d0%b0%d0%b4%d0%be%d1%82-%d0%b7%d0%b1%d1%83%d0%bd/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://digitalareopagus.wordpress.com/2008/04/04/%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%be%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%b8%d0%b5%d1%82%d0%be-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d0%ba%d0%be%d1%82-%d0%b8-%d0%b7%d0%b0%d0%bf%d0%b0%d0%b4%d0%be%d1%82-%d0%b7%d0%b1%d1%83%d0%bd/</link>
	<description></description>
	<pubDate>Sat, 19 Jul 2008 13:30:38 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=MU</generator>
		<item>
		<title>By: Milan</title>
		<link>http://digitalareopagus.wordpress.com/2008/04/04/%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%be%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%b8%d0%b5%d1%82%d0%be-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d0%ba%d0%be%d1%82-%d0%b8-%d0%b7%d0%b0%d0%bf%d0%b0%d0%b4%d0%be%d1%82-%d0%b7%d0%b1%d1%83%d0%bd/#comment-674</link>
		<dc:creator>Milan</dc:creator>
		<pubDate>Mon, 30 Jun 2008 18:32:12 +0000</pubDate>
		<guid isPermaLink="false">http://digitalareopagus.wordpress.com/?p=221#comment-674</guid>
		<description>Добредојде Марко, драго ми е што ти се допаѓа блогот. За темата - сосема е така како што забележуваш во коментарот. Идејата не е дека „спорењето“ самото по себе не чини, напротив - неговата конструктивност е доволно докажана низ севкупната историја на христијанството. Она што бива да биде определено како деструктивно е самоцелното спорење, спорењето по инерција, од навика, спорењето како продукт на инаетењето и немислењето, „контраштвото“ како форма на псевдо-духовност. И тука веќе не станува збор само за менталитет или форма на религиозност, туку воопшто за еден очигледно несоодветен начин на справување со лични и колективни фрустрации, кои на различни начини и во поголема или помала мерка се генерираат кај различни типови заедници, вклучително и религиозните.</description>
		<content:encoded><![CDATA[<p>Добредојде Марко, драго ми е што ти се допаѓа блогот. За темата - сосема е така како што забележуваш во коментарот. Идејата не е дека „спорењето“ самото по себе не чини, напротив - неговата конструктивност е доволно докажана низ севкупната историја на христијанството. Она што бива да биде определено како деструктивно е самоцелното спорење, спорењето по инерција, од навика, спорењето како продукт на инаетењето и немислењето, „контраштвото“ како форма на псевдо-духовност. И тука веќе не станува збор само за менталитет или форма на религиозност, туку воопшто за еден очигледно несоодветен начин на справување со лични и колективни фрустрации, кои на различни начини и во поголема или помала мерка се генерираат кај различни типови заедници, вклучително и религиозните.</p>
]]></content:encoded>
	</item>
	<item>
		<title>By: Marko</title>
		<link>http://digitalareopagus.wordpress.com/2008/04/04/%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%be%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%b8%d0%b5%d1%82%d0%be-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d0%ba%d0%be%d1%82-%d0%b8-%d0%b7%d0%b0%d0%bf%d0%b0%d0%b4%d0%be%d1%82-%d0%b7%d0%b1%d1%83%d0%bd/#comment-673</link>
		<dc:creator>Marko</dc:creator>
		<pubDate>Sat, 28 Jun 2008 15:59:12 +0000</pubDate>
		<guid isPermaLink="false">http://digitalareopagus.wordpress.com/?p=221#comment-673</guid>
		<description>Одличен блог. Во секој случај теоријата јас би ја проширил и општо на религиозната мисла. Самото „контрирање“ не е нужно погрешно, и многу често е неопходен двигател на промислувањето. Впрочем, речиси сите Отци своите мисли ги запишале баш заради борбата со еретиците, во кои неретко насловите биле „Контра ...“ или „Против ...“. Да немало кон кого да се контрира и против кого да се пишува, можеби богословската мисла не би ни доживеала свое формулирање какво што доживеала.

Но сепак, поентата е разбрана. Во твојот блог зборуваш за непромисленото контрирање, кое сепак, како некако да е навлезено во нашиот балкански менталитет, а мора да биде туѓо на секое искрено трагање по Божјата вистина.

поздрав.</description>
		<content:encoded><![CDATA[<p>Одличен блог. Во секој случај теоријата јас би ја проширил и општо на религиозната мисла. Самото „контрирање“ не е нужно погрешно, и многу често е неопходен двигател на промислувањето. Впрочем, речиси сите Отци своите мисли ги запишале баш заради борбата со еретиците, во кои неретко насловите биле „Контра &#8230;“ или „Против &#8230;“. Да немало кон кого да се контрира и против кого да се пишува, можеби богословската мисла не би ни доживеала свое формулирање какво што доживеала.</p>
<p>Но сепак, поентата е разбрана. Во твојот блог зборуваш за непромисленото контрирање, кое сепак, како некако да е навлезено во нашиот балкански менталитет, а мора да биде туѓо на секое искрено трагање по Божјата вистина.</p>
<p>поздрав.</p>
]]></content:encoded>
	</item>
</channel>
</rss>
